Није случајно што је Никола Тесла, један од највећих генија свих времена, преминуо 7. јануара 1943. године, на православни Божић — на дан светлости, рођења и тишине.
У част великом Тесли доносимо вам мање познату причу, забележену у америчкој штампи и мемоарима људи који су га познавали, а која се ретко преноси код нас.
Током тридесетих година, док је већ био готово заборављен од јавности, Тесла је у свом апартману у хотелу New Yorker писао писма, али не да би их послао, већ како би средио мисли.
Једно од тих писама помиње Кенет Свизи, новинар и Теслин пријатељ, у својим белешкама. На столу је стајало писмо адресирано на једну научну институцију у Европи. Било је пажљиво написано, без иједне прецртане речи, али никада није стављено у коверат.
Када га је Свизи упитао зашто га није послао, Тесла је, наводно, рекао:
„Нема више коме да објашњавам.
Свет ће разумети онда кад буде морао.“
Писмо је, према опису, садржало размишљања о енергији као универзалној вибрацији, о могућности да се сила преноси без жица, али и једну реченицу која је Свизија дубоко узнемирила:
„Моји изуми ће бити прихваћени тек када људи схвате да наука без морала постаје опаснија од незнања.“
После Теслине смрти, у његовој соби није пронађено то писмо. Нестало је — или га је сам уништио.
Амерички биографи сматрају да Тесла у позним годинама свесно престаје да „гура“ своје идеје. Видео је свет који убрзано развија технологију, али не и мудрост да је носи.
За разлику од својих савременика, Тесла није желео да његови изуми буду оружје или средство контроле. Зато је, верују неки аутори, много тога оставио недоречено.
Његова тишина била је избор, не пораз.
novosadska.tv
