Православни вјерници данас славе Благовијести, празник којим се прославља догађај када је Арханђео Гаврило јавио Пречистој Дјевици Марији да ће родити сина којем ће дати име Исус.
Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама“.
Овим ријечима арханђел Гаврило саопштио је Дјевици Марији да је одабрана од Бога да роди Божјег сина, Исуса Христа, Месију и Спаситеља свијета и човјека. Отуда се и Благовијест сматра колико великим толико и радосним празником. Са овим догађајем, отпочела је историја спасења људског рода.
Благовијести спадају у ред Богородичних празника, у црквеном календару је означен црвеним словом и непокретан је.
Дан послије Благовијести, Српска православна црква слави архангела Гаврила, који је, према предању, задужен за радосне вијести.
По народном обичају, на Благовијести се устаје рано, а празник нарочито славе жене које тог дана моле Богородицу за пород. Оне које желе пород одлазе у цркве и манастире гдје су иконе посвећене Благовијестима и моле се Богородици. Верује се да на Благовијести све у природи оживљава – буди се прољеће, птице почињу да пјевају, а змије и инсекти излазе из својих скровишта.
