У добру вам се вратило!
Као дјеци традиционалне херцеговачке породице, у личност нам је уткана једна веома лијепа особина – захвалност.
Захвално се било многима…
Богу првом, па онда даље свима, а посебно онима, који би нам руку пружили, када је било најтеже.
Често би старији говорили млађима:
“Када туђу муку доживиш ко своју, онда ћеш се сматрати човјеком!”
А, живот ко живот, свако мало нас баци на дно…
И таман када осјетите да више даље не може, када вас преплави туга и немоћ, појави се рука добротвора, која вас подигне у висине.
Јер, када помажете, не надокнађујете само материјалну штету. Надокнађујете
и ону духовну, ону много скупљу и увијек теже надокнадиву.
Тако се врати вјера у људе, у љубав, у свјетлост, која ће надјачати сваку таму, док год носимо оно добро у себи.
Људи кажу да су ти осјећаји захвалности посебни и да се једино могу изразити жељом и молитвом, оном искреном “из срца”
Зато, драги пријатељи, на каква год искушења у животу наишли, сјетите својих добрих дјела и једне скромне, вриједне и поштене породице,
која из овог окрутног али драгог камењара, шаље захвалност, љубав и жељу, ону из срца:
“Бог вам у добру вратио и сваку срећу подарио”!
Будите срећни што сте разлог најљепшег осмијеха на свијету, на чијој ће прворођенданској торти бити посебна свјећица за све добре људе и једна посебна жеља, која ће засигурно бити испуњена…
