Milica Novaković (prethodno Starović), najbolja srpska kajakašica i trostruki učesnik Olimpijskih igara pod zastavom Srbije, u opširnom intervjuu za portal Hercegovinatimes govorila je, između ostalog, o svom hercegovačkom porijeklu, dosadašnjem toku karijere, ali i sportskim izazovima koji su pred njom. Posebno ističe svoju sentimentalnu vezu sa selom Samobor kod Gacka, odakle potiče porodica Starović, i ljubav prema Trebinju.
Foto: Kajaksrbija.rs
Piše: Miloš Šupić
Treba naglasiti da je Milica, inače osvajačica brojnih medalja na Evropskom i Svjetskom prvenstvu i Evropskim igrama, prethodne godine bile proglašena za najbolju sportistkinju Grada Novog Sada, te posebno ističe satisfakciju povodom ovog priznanja.
HT: Kako je došlo do toga da se počnete baviti sportom, i zašto je izbor bio upravo kajak?
Milica Novaković: Kajakom sam počela da se bavim potpuno spontano. Prethodno sam od malena trenirala gimnastiku, pa atletiku i jedno leto, po uzoru na stariju sestru koja je već tad trenirala kajak neko vreme, odlucim da probam i ja da naučim da veslam- i zaljubim se u taj osećaj na vodi, na otvorenom u prirodi.
HT: Nabrojali smo Vaša dosadašnja priznanja, a nastup na Olimpijskim igrama je nesumnjivo san svakog sportiste. Šta biste apostrofirali kao najznačajniji momenat svoje sportske karijere?
Milica Novaković: Olimpijske Igre su najveća planetarna smotra sportista i jesu velika stvar. Velika mi je čast i privilegija da sam tri puta predstavljala svoju zemlju na tom takmičenju i ponosna sam na to. Ali ono sto mi je najupečatljivije, jeste povratak na kajakašku scenu nakon što sam postala majka 2022., a na Evropskom prvenstvu 2023. godine uspela sam da osvojim dve medalje, u dve discipline u kojima sam nastupala, srebro u k1 200m i bronzu u k1 500m, to takmicenje i te medalje su mi sjajnije od zlata, jer znam kroz kakva smo žrtvovanja i odricanja prolazili moj suprug (trener) i ja, zajedno sa malom bebom, ali rešeni da uspemo zajedno, pa gotovo bez podrške.
Ponosna na svoj Samobor i hercegovačko porijeklo
HT: S obzirom na Vaše hercegovačko porijeklo (porijeklo porodice Starović iz sela Samobor kod Gacka prim. aut) da li, i koliko često imate priliku boraviti u Hercegovini, te postoji li neka doza povezanosti sa njom?
Milica Novaković: To su moji koreni i poreklo koje ja uvek s ponosom volim da istaknem i naglasim. Kad sam bila mlađa, dolazili smo svake godine u Hercegovinu u Samobor u kuću, tokom letnjeg raspusta. Ali kada sam počela da se više posvećujem kajaku i treninzima, nažalost nisam više mogla da dolazim zbog takmicarske sezone koja je tada bila u toku i obaveza u sportu. Posle sam više vremena provodila u Trebinju, jer smo tu imali pripreme reprezentacije. Trebinje je za mene posebno i jedan od najlepših gradova, koji ima posebno mesto u mom srcu.
Izvor: BERTRAND GUAY / AFP / Profimedia
HT: Čestitamo Vam na priznanju za najbolju sportistkinju Novog Sada u protekloj godini. Koliko ovo priznanje Vama znači, izdvojiti se i biti najbolji u konkurenciji desetina hiljada novosadskih sportista?
Milica Novaković: Zaista mi je bila velika čast, po prvi put sam proglašena za najuspešniju sportistkinju u NS i dobiti takvo priznanje od svog grada, gde je konkurencija zaista velika, osećala sam se ponosnom jer se moj rad i rezultati prepoznaju i cene.
Kajak kao stil života
HT: Kakav je trenutno status kajaka kao sporta u Srbiji? Smatrate li da postoji adekvatna podrška institucija i uslovi za dovoljno kvalitetan trenažni proces?
Milica Novaković: Kajak je, prema mom misljenju, u poređenju sa nekim drugim sportovima ipak malo manje zastupljen medijski. Zbog čega je to tako- ne znam. Rezultati se nižu i ostvaruju, ja želim da verujem da je to dovoljno da budemo zvučni i prepoznati. Ali realno, kajak nije mnogo popularan sport… tako da se ja zadovoljim i time sto ljudi znaju o cemu se radi kad cuju kojim se sportom bavim.
Ali srećom podršlu Olimpijskog komiteta i Ministarstva sporta i omladine imamo, pa možemo da odrađujemo pripreme u zemljama gde postoje regatni centri, zato što u Srbiji ne postoji niti jedan. A nama su potrebne staze za takmičenja, za trening, da imamo izvučene staze bovama, da imamo startne blokove iz kojih startujemo trke… Žalosno je što to nemamo, ali imamo prirodne lepote reka i rukavaca, pa se snalazimo.
HT: Vaš suprug se takođe bavi kajakom. Koliko je teško razdvojiti porodične i sportske obaveze? Da li biste voljeli da i Vaš sin nastavi roditeljskim stopama i bude profesionalni sportista jednog dana?
Milica Novaković: Mi živimo kajak! To je deo našeg života i srećna sam što je sin uključen od početka u sportski, zdrav život u dobroj atmosferi. Teško je pitanje da li bih voljela da bude sportista, iako verujem da će ga sport interesovati, ali šta god da odluči, nadam se da će mu put biti malo lakši.
