Ко је био ајатолах Али Хамнеи, убијени врховни вођа Ирана
Врховни вођа Ирана Али Хамнеи убијен је у масовном ваздушном удару САД и Израела на Техеран, чиме је окончана тридесетпетогодишња епоха његове апсолутне власти у којој је био најмоћнији човек Исламске републике и коначна инстанца свих кључних одлука државе. Његова смрт отвара питање стабилности система који је деценијама почивао на једном центру моћи.
Ајатолах Сејед Али Хосеини Хамнеи, врховни вођа Исламске Републике Иран од 1989. године и један од најмоћнијих лидера Блиског истока у последње три и по деценије, убијен је 28. фебруара у масовном ваздушном удару Израела и Сједињених Америчких Држава на Техеран.
Иако није био класични диктатор, Хамнеи се налазио у средишту сложене мреже моћних институција, са правом вета на кључне одлуке и пресудним утицајем на избор кандидата за јавне функције. Млађе генерације Иранаца никада нису живеле у земљи без његовог вођства.
Смрт врховног вође највећи је геополитички потрес у региону од Исламске револуције 1979. године – коју је и сам помогао да се оствари – и најављује нову и неизвесну фазу за Иран, регион и свет.
Детињство једног верника
Хамнеи је рођен 1939. године у Машхаду, другом по величини граду Ирана и дому чувеног светилишта имама Резе.
Отац му је био Сејед Џавад Хамнеи, шиитски свештеник средњег ранга азербејџанско-турског порекла из места Хамане код Табриза. Мајка, Хадиџе Мирдамади, потицала је из персијске свештеничке породице из Јазда.
Био је друго од осморо деце. Породица је живела у кући коју је касније описао речима: “Шездесет до седамдесет квадрата, једна соба, мрачни подрум и вечере са мало хлеба и сувог грожђа.”
Куран је почео да проучава са четири године, а већ са 11 је стекао квалификације за свештеника. Школовао се прво у Машхаду, а 1957. кратко је боравио и у Ираку, пре него што га је отац позвао да се врати кући.
Године 1958, преселио се у Ком, где је наредних шест година учио од великог ајатолаха Сајида Хусајна Боруџердија и вође Исламске револуције Рухолаха Хомеинија. Потом се поново вратио у Машхад да негује оца коме је слабио вид.
Хапшења и успон
Хамнеи је политички успон започео раних шездесетих година 20. века, када је приступио Хомеинијевом покрету отпора против шаха Мухамеда Резе Пахлавија. Средином шездесетих постао је члан тајне групе младих свештеника коју је 1967. разбила шахова тајна полиција САВАК.
Према сопственим тврдњама, ухапшен је шест пута у периоду од 1963. до 1975. Шесто и “најтеже”, привођење уследило је када је САВАК 1975. године упао у његов дом, запленио му сву литературу и послао у трогодишње изгнанство у удаљени Ираншахр, на југоистоку земље.
После Исламске револуције 1979, Хомеини га је поставио у Исламски револуционарни савет, а затим је био и заменик министра одбране, надзорник успостављене Револуционарне гарде, техерански имам који је читао молитве петком и народни посланик.
Када је група радикалних студената оданих Хомеинију упала у америчку амбасаду у Техерану и узела за таоце 66 америчких службеника од којих ће 52 остати у заточеништву чак 444 дана, Хамнеи их је подржао.
Криза је допринела паду администрације Џимија Картера у САД и усмерила Иран на трајно антиамерички и антизападни курс, обележивши почетак деценија међународне изолације.
Хамнеи је 1981. преживео атентат док је у џамији држао предавање. У експлозији бомбе сакривене у касетофону тешко му је повређена десна рука, која му је од тада парализована. У болници је провео 42 дана. Рођаци тврде да га је тај догађај променио и “усадио му огорченост према људима.”
Председник и наследник
Пошто је у августу 1981. убијен тадашњи председник Мухамед Али Раџаи, свега 28 дана по ступању на дужност, Хамнеи је у октобру исте године изабран за наследника са скоро 97 одсто гласова, постајући први свештеник на председничкој функцији у историји Ирана.
У инаугурационом говору осудио је “девијацију, либерализам и левичаре под утицајем Америке”. Неколико месеци раније Ирак је извршио инвазију на Иран јер је председник Ирака Садам Хусеин страховао је да ће исламска револуција да се прошири и угрози његов режим.
Уследио је осмогодишњи, крвави рат са стотинама хиљада жртава. Хамнеи је проводио месеце на фронту, а многи команданти и војници које је познавао су погинули. Ирачка војска користила је хемијско оружје. Рат је продубио његово неповерење према САД и Западу, који су подржавали Ирак.
Као председник је служио два мандата, иако је његова стварна власт била ограничена уставом. Извршну власт делио је са премијером Мир Хосеином Мусавијем, реформистичким лево оријентисаним политичарем кога је Хомеини подржавао противно Хамнеијевој вољи.
Ипак, као председник је за официре Револуционарне гарде постављао своје људе. Гарда је организација на којој ће касније темељити своју власт.
