Живот увијек нађе пут.
Влаховићи, дивни и кршевити херцеговачки крај, некада пун живота, људи и живог блага, данас…
У Шкрљанима мирно лежи и дријема остарјели Цулина, а иза њега древна, напола срушена штала, покривена кровом, вјероватно последња из свог времена. Кров скоро потпуно пао, а на њему живот. Херцеговачки чај се удомаћио, као у меканом гнијезду, има влаге, нема конкуренције- фино му.
Права слика Васкрсења, из смрти у живот, из рушевине у раст, из крова према небу- расте.
Власница штале је била дивна неудата бака, наш приложник. Остаде штала сама и она ће брзо пасти, као и остарјели пас Цулина. Све ово ће нестати, али ће остати живот.
Бог је прво заповиједио људима: “Рађајте се и множите се, напуните земљу и владајте њоме!”
Живот је заповијест! Ми не слушамо. Пусти су Влаховићи, а полако и Херцеговина. Земља неће бити празна. Као кад је негдје висок ваздушни притисак, а негдје низак, па настане вјетар; тако и кад је негдје пуста земља, настане сеоба и дође други народ. Ко зна који ће бити језик, која култура, али неће бити пусто. Јер други, иако можда неправославни народи, слушају Божију заповијест: “Рађајте се!”
