Истина је да сваке године у Републици Српској издвајамо милионе марака за различите програме запошљавања. Међутим, право питање није само колико смо новца издвојили и колико је људи прошло кроз те програме, већ какав су резултат они дали након једне, двије или три године. Зато сматрам да морамо направити сљедећи корак: много прецизније мјерити дугорочне ефекте сваке марке коју Република уложи у запошљавање.
Kaзао је ово члан Предсједништва Покрета Сигурна Српска, Зоран Савановић, који додаје да је добра основа то што Завод за запошљавање већ прати и анализира ефекте својих програма и постоје подаци о томе колико корисника остаје у радном односу.
– Сматрам, међутим, да треба успоставити јединствен систем јавног праћења у којем бисмо за сваки већи програм могли јасно видјети колики проценат корисника је запослен након 12, 24 и 36 мјесеци. Те податке треба приказивати по програмима, старосним групама, занимањима и привредним секторима. Наравно, без објављивања личних података корисника. Тако бисмо могли добити одговор на много важније питање од тога колико је људи ушло у одређени програм, а то је колико је стабилних радних мјеста тај програм заиста помогао да створимо – истиче Савановић.
Ако једна мјера након три године показује значајно боље резултате од друге, додаје он, онда наредне године треба да добије већу подршку.
– Ако видимо да се млади из одређених занимања брзо запошљавају и остају запослени, то је важан сигнал и за нашу уписну политику. Ако одређеним секторима недостају радници, онда програме обука и преквалификација треба усмјеравати управо према тим потребама. На тај начин политика запошљавања престаје да буде низ појединачних програма и постаје систем који учи из сопствених резултата – каже Савановић.
Наводи да истраживања тржишта рада већ показују да значајан број послодаваца има проблем да пронађе раднике са потребним занимањима, знањима и вјештинама.
– Зато податке Завода за запошљавање треба много снажније повезати са потребама привреде, уписном политиком, стручним образовањем и програмима преквалификације. Не мислим да сваки проблем рјешавамо тако што ћемо основати нови програм и потрошити више новца. Понекад је много важније да оно што већ имамо учинимо паметнијим, ефикаснијим и усмјереним на резултат – каже Савановић и наглашава да за младог човјека резултат није то што је постао корисник неког програма.
– Резултат је да је добио посао, да је тај посао задржао, да може професионално да напредује и да од свог рада може планирати живот у Републици Српској. То је политика будућности о којој говорим. Не треба да питамо само колико смо новца данас издвојили и колико смо људи обухватили неком мјером. Треба да питамо шта смо тим новцем добили након једне, двије или три године. Циљ не треба да нам буде боља статистика, већ треба да буду људи који раде, привреда која има раднике који су јој потребни и млади који своју професионалну будућност могу да граде овдје, у Републици Српској – поручио је Савановић.
