Ljubičasti novembar posvećen je malim divovima – bebama rođenim pre vremena. Brojni su izazovi sa kojima se suočavaju roditelji preranih beba, a borba ponekad traje dugo. Ipak, najvažnije je da se veliki broj beba izbori i izraste u zdrave i jake ljude.
Porođaj koji se dogodi pre 36. nedelje trudnoće smatra se preranom trudnoćom. Uzroci koji dovode do ovakvih porođaja mogu biti različiti, kao i posledice koje bebe rođene pre termina mogu imati. Najveći teret u ovakvim situacijama nose majke preranih beba. Nada Vukoje, jedna od njih, tri puta je prošla kroz iste strahove i brigu za svoje bebe.
„Kada ste roditelj preranog deteta, velika je razlika da li vam se to dešava prvi put ili drugi i treći. Ja kao majka preranih beba, kada sam se prvi put našla u toj situaciji, bila sam u velikom šoku. Moje dete je bilo u jednoj velikoj kutiji, tako sam ja doživela inkubator. Nisam mogla da prihvatim da je to jedini način da moje dete ojača“, dodala je Vukoje.
Naša sagovornica kaže da su to jako teški i bolni momenti. Roditelji su, kako kaže, bespomoćni jer gledaju svoju bebu kojoj ni na koji način ne mogu pomoći.
„Jedino je majčino mleko veza kojom majka može pomoći svom detetu da se lakše izbori“, kaže naša sagovornica.
U njenom slučaju borba sa problemima nakon prvog porođaja trajala je oko desetak dana. Danas je to zdrav dečak koji pohađa drugi razred.
Drugi prerani porođaj, kako kaže, donio je više komplikacija budući da je drugi dečak rođen pre 34. nedelje trudnoće.
„Tada sam bila svesna i spremna na sve što me očekuje. Iz prethodnog iskustva bila sam svesna opasnosti i komplikacija. Drugi dečak rođen je dosta pre termina, nego prvi, pa je prebačen iz Foče za Sarajevo, jer mu je bio neophodan respirator. Hvala Bogu i on se uspešno izborio. Nažalost, deca koja se rode pre vremena, a kojima je neophodan respirator, moraju biti prebačena u Sarajevo ili Podgoricu, jer to su najbliži centri koji imaju respiratore. Nadam se da će u skorijoj budućnosti biti nabavljeni i u drugim bolnicama“, dodala je Vukoje.
Ona je naglasila da je i treći put imala iskustvo sa preranom trudnoćom, ali je primila odgovarajuću terapiju za sazrevanje bebinog pluća, pa se devojčica rodila najbliže predviđenom terminu i nije joj bila potrebna inkubatorska podrška.
Naša sagovornica kaže da je težak period i nakon izlaska iz bolnice. Oporavak traje dugo i zahteva veliki broj pregleda i kontrola.
„Tada sam morala dodatno da se potrudim. Bebi su neophodne fizičke terapije, a kod nas je to najbliže dostupno u Trebinju pa smo svakodnevno išli na takve vežbe i to nam je dosta pomoglo u oporavku. Prerano rođene bebe po malo kasne i u hodanju, puzanju i govoru, pa smo morali da idemo i kod logopeda“, naglasila je Vukoje.
Ona kaže da je značajno da se priča o ovom problemu jer je veoma čest i potrebno je uputiti roditelje na prave adrese kako bi im borba bila lakša. Nada je članica Udruženja roditelja preranih beba u Republici Srpskoj „Mrvice“. Od velike koristi je, kako kaže, podrška Udruženja, medicinskog i stručnog osoblja, a ponajviše podrška porodice.
„Podrška zajednice je jako bitna. Tri puta proći kroz to je jako teško, ali kada se stvori sistem podrške onda je lakše proći kroz to. Ja sam se uz podršku porodice i prijatelja borila za svoje divove, dan po dan. Poručila bih svima, pogotovo mamama, da budu jake i istrajne, da pruže svojim bebama ljubav i one će sigurno uspeti i porasti u velike i jake ljude. Ja sam bila uporna, verovala u njih i mi smo danas petočlana porodica sa troje zdrave, vesele i srećne dece“, kaže Vukoje.
O ovoj temi razgovarali smo sa pedijatrom iz bilećkog Doma zdravlja „Sveti Luka“ dr Stanom Milinković. Mnogo je faktora, kako ona kaže, koji dovode do prerane trudnoće. Nekada su to bolesti majke, poput povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, nekada višeplodna trudnoća, ili neke infekcije, a često se dogodi da iz nepoznatog razloga dođe do preranog porođaja. Širok je dijapazon posledica koje bebe rođene pre termina mogu imati, kaže za naš radio dr Milinković.
„Najčešće se javljaju problemi sa disajnim putevima, kao što su bronhitis, astma, ali to su blaže posledice. Mogu da se jave i neki kardiološki problemi. Kod jako malih beba kasnije budu česti problemi sa vidom, pa moraju ići na redovne preglede kod oftalmologa. Ono što je najteže su neke psihičke posledice, jer se često dese krvarenja u mozak koja, zavisno od stepena krvarenja, ostavljaju i posledice. Što je niža trudnoća, odnosno manja nedelja gestacije, to su veće posledice, nažalost“, dodala je dr Milinković.
Ona je istakla da prerano rođene bebe najčešće borave u inkubatoru određeno vreme, a to zavisi od više faktora.
„Boravak u inkubatoru zavisi od više faktora, nekada je to kilaža, nekada neki drugi problem, zavisno i od nedelje trudnoće u kojoj je beba rođena. Dete ostaje u inkubatoru dok se ne oceni da može samostalno da diše i da organi obavljaju funkcije“, kaže Milinkovićeva.
Prema njenim rečima, mali divovi često odlaze na kontrole, podvrgnuti su fizičkim terapijama i banjskim lečenjima. Sa doktorima i medicinskim osobljem izgrade jak i prijateljski odnos. Upornom borbom, kako kaže, mogu brzo da napreduju.
Udruženje roditelja preranih beba u Republici Srpskoj „Mrvice“ pokrenulo je novu humanitarnu akciju pod nazivom „Mrvice ponovo u akciji za porodilišta širom Srpske“. Građani mogu pomoći pozivom na broj 1413, čime doniraju jednu konvertibilnu marku za podršku porodilištima u Republici Srpskoj.
Izvor: Radio Bileća
