U Velikoj sali Kulturnog centra Trebinje u četvrtak od 20 časova prisjetićemo se lika i djela doktora Novice Kraljevića. Doktor prava sa pariske Sorbone, profesor i naučni radnik, u ratu najistaknutiji politički aktivista Ravnogorskog pokreta u Hercegovini – dr Novica Kraljević.
četvrtak
Piše: Miloš Vasiljević
Janičić za Hercegovina times portal ističe da je velika stvar da ovo vidi publika i sazna jer je ovaj dio istorije bio u ćorskoku, nepravedno zapostavljen.
„O pravim borcima znamo malo ili ne znamo ništa. Družio se i bio je prijatelj sa Jovanom Dučićem i Aleksom Šantićem. Govorio je osam jezika što je samo jedan od pokazatelja kakav je bio intelektualac“, kazao je Janičić.
Vodeći trebinjski intelektualac svog vremena, svojim obrazovanjem i naučnim radom iz oblasti prava prevazilazio je okvire Hercegovine.
Novica Kraljević rođen je 1906. godine u selu Cicini kod Trebinja. Četvorogodišnju osnovnu školu pohađao je u selu Jasenica Lug, nakon čega se četiri godine školuje u trebinjskoj Trgovačkoj akademiji. Gimnaziju je učio u Mostaru, te kao izvanredan učenik, po svršetku gimnazije, dobija stipendiju kralja Aleksandra. Studirao je i potom 1931-1932. magistrirao filozofiju na Bečkom univerzitetu kod nekih od najčuvenijih profesora toga vremena. Uspešno je završio i studije medicine na Univerzitetu u Pragu. U Parizu je 5. juna 1939. odbranio doktorsku disertaciju i stekao zvanje doktora prava, gdje se družio sa poznatim Hercegovcima toga vremena Jovanom Dučićem, Petrom Bubreškom…
Radio je kao redovni profesor na Pravnom fakultetu u Subotici. Govorio je nekoliko stranih jezika.
Početkom Drugog svjetskog rata vratio se u Hercegovinu, stavivši se na čelo nacionalno-oslobodilačkog pokreta, kao njegov ideološki prvak. Zalagao se da se popravi nezavidan položaj srpskog pravoslavnog naroda izloženog pogromu i pokolju od hrvatskih ustaša. Početkom oktobra 1942. godine, ubijen je blizu sela Grkavci u ljubomirskom kraju kod Trebinja u partizanskoj zasjedi sa svojim pratiocem mladim Novakom Grujičićem.
Pisao je i u Vatikan papi Piju i molio ga da spriječi tragediju nad srpskim narodom od ustaša.
Za svog života, koji je trajao svega trideset i pet godina, objavio je studiju Predmet i smisao prava na srpskom jeziku (Beograd, 1940), a svoju glavnu studiju (Teorijski domet pomjeranja prava prema sociologiji), štampao je 1939. na francuskom jeziku.
Epsku pjesmu u osmercu koja broji preko 600 stihova napisao je epski pjesnik Predrag Janičić iz Trebinja, a otpjevali su je uz strune gusala narodni guslari: Momir Avdalović, Veselin Kosović i Marko Butulija. CD je snimljen uz blagodarje i pokroviteljstvo Gaja Kraljevića.
Prenosimo i dio pjesme:
“…Но Паришка свјетла маме,
А Јован га Дучић зове
Да у граду поезије
Обистини своје снове
У Паризу древном граду
Настојбини старих Келта
Покрај Куле Ајфелове
Краљевић се Ново шета
Са три брата Херцеговца
Јован Дучић у сриједи
Перовићу Тошо с’ десна
А Бубрешко Петар сједи
На сред трга паришкога
И француско вино пију
Уживају док слушају
Јованову поезију
Јече звона с’ Нотердама
Хришћанска се буди слава
А Новица на Сорбони
Постао је доктор права…”
